ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЧУКУРАНОВИЋИМА И ЊИХОВОМ РОДОСЛОВУ

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЧУКУРАНОВИЋИМА
И ЊИХОВОМ РОДОСЛОВУ

Рађањем настајемо, смрћу нестајемо, јер живот и смрт корачају непрекидно једно за другим. Дан рођења и нестанка обичног смртника је уобичајена појава. Те датуме о великим знаменитим људима су бележили писци житија, летописа и родослова. Састављању родослова доприносе књиге рођених, венчаних и умрлих уведене у српској православној цркви на основу Одлуке кнежевине Србије 1837. године.

По настанку најстарије житије деспота Стефана написао је 1431. године Константин филозоф.

Родослове од летописа одвојио је Илија Руварац. Родослови се у српском роду деле на родослове пре Константина Великог и владаре његовог времена, о Немањи, његовој браћи и синовима. Касније је састављена лоза Хребељановића, Карађорђевића и Обреновића. У српском роду постоји 16 колена: отац -деда -прадеда -чукундеда -наврндеда -курђел -аскурђел -курђуп-курлебало -сукурдол -судепач -парђупан -ожмикура -курајбер -сајкатава -бели орао.

У тефтеру попа Петра 1823. год. уписани су Петар, Милутин, Марко, Маринко и Радојица, вероватно родочелници Чукурановића из Лепенца.

Чукурановићи су пореклом цинцари из Солуна. Презиме носе по механи „Чукур хан“ коју су њихови давни преци држали у Солуну. Време њиховог одласка из Грчке у Будим није познато, као ни време њиховог повратка из Будима у Београд. Из Београда пресељени у долину Западне Мораве.

Претку Чакарановића из овог поморавског краја разликовало се по боји лево од десног ока, па по тој особини добише своје презиме, родбински нису у вези са Чукурановићима.

Петар Старчевић родочелник Чукурановића уписан је 1833. године у Арачки тефтер. Време његовог досељења у Лепенац није познато. Из Лепенца су Чукурановићи одсељени у Буковицу, Трбуње, Ниш, Крушевац, Београд, Крагујевац, Смедерево, Нови Сад, Врњачку Бању, Читлук, Себечевац, Буљарице, Гредетин, Сремску Каменицу, Хамбург и Италију.

Чукурановићи славе Светог Мину и Св. Арханђела Михајла.

У родослову Чукурановића, сваки појединац има два броја. Први број је редни број дотичне особе. Други број је редни број оца дотичне особе.  Лица са истим другим бројем су браћа и сестре. Уз име дотичне особе уписани су, кад год је то било могуће, годи­на рођења, место рођења, пребивалиште, евентуалне промене пребивалишта и годи­на смрти за умрле (уколико је била позната).

На крају овог материјала дата је, у мери у којој је до сада позната, образовна структура чланова родослова, не рачунајући основно и средње образовање. Ово стога што сматрамо да су ти подаци афирмативни за фамилију, а веома подстицајни за млађе нараштаје који би требало да је учине славнијом и поноснијом.

Овај текст ћемо учинити доступним свим заинтересованим члановима родослова Чукурановића, без икакве материјалне надокнаде. Свесни смо, при томе, бројних мањка­вости овог текста, који је сачињен уз огроман труд његових аутора, али и многих других који су помогли његову израду, којима овом приликом од срца захваљујемо. Оне су по­сле­дица великих тешкоћа у прибављању не­опходних података. Зато молимо све до­бро­на­мерне и заинтересоване Чукурановиће да својим новим прилозима и сугестијама помогну да ова публикација у следећем издању буде садржајнија и квалитетнија.